Cijena: 29,98 kn (21.10.2009.)
Maraština je stara dalmatinska sorta i u ovom slučaju uzgojena na Konavlima. Osobno nemam prethodna iskustva s ovom sortom bijelih vina i Konavoskim vinogorjem uostalom, pa je bilo „ajmo uzeti jedno za probu“.
U čaši ništa osobito po pitanju boje, mislim ništa posebno karakteristično, čista i prozirna žuta. Značajniji je pomalo vodenasti dojam pri „swirlanju“, što i ne čudi obzirom na godište, cijenu i „gumeni čep“ predviđen da sačuva butelju.
Na nosu je simpatično, slatkasto slankasto voćno, skoro floralnih mirisa. Ali, stanoviti vonj koji sumnjam da je od grožđa. Ili je baš to karakteristika sorte (dakle, moram probati još neku sortnu Maraštinu 🙂
Na nepcu, s prvim gutljajem dojam je potpun. Stvarno, marelice i breskve su izražene u okusnom profilu. Ono što je posebno karakteristično je mekoća, izrazito fina tekstura, premda uz manjak tijela što je vjerujem i bio željeni stil.
Ta mekoća vrlo je ugodna i primjetna i da kušam vino na slijepo vjerojatno bi pretpostavio da pijem nešto iz Međimurja tipa Kojtera ili sl. Dakle, definitivno se slažem s konstatacijom na etiketi: Mekano i izuzetno zanimljivo vino.
U ovom aromatičnom vinu teško je odrediti jesu li izraženije kiseline ili slador ili nešto treće 🙂 Sve u svemu, drago mi je da sam probao.
Dnevnik vinopije 