CRNA
1. E.Guigal Crozes Hermitage 2004. (listopad: https://vinopija.wordpress.com/2009/10/13/guigal-crozes-hermitage-2004/ )
Kad pričamo o apelaciji i ekspresivnosti terroira i svemu što će oduševiti jednog vinopiju onda je to ovaj moćno-suptilni Syrah. Vanvremensko iskustvo 🙂
2. Quinta do Portal Douro reserva 2005 (prosinac: https://vinopija.wordpress.com/2009/12/11/quinta-do-portal-douro-reserva-2005/ )
Više hrana negoli piće, volio bi kad bi i meni ovaj kompleksan Douro bio dostupan po cijeni koja ga u nekim drugim državama čini best buy opcijom. Složio sam se s 94 boda W&S-a, a mislim da je sad ponovo na akcijskoj cijeni na vino.hr…
3. Livio Felluga Sosso 2001. (kolovoz: https://vinopija.wordpress.com/2009/08/17/livio-felluga-sosso-2001/ )
„I don`t think we are in Kanzas anymore“ bila je moja prva asocijacija vezana uz ovakvo vrhunsko vinarsko umijeće. Ovdje nema kompromisa i pitam se tko je osim stanovitog R.Š. 😉 imao priliku uživati u ovom vinu u RH. Jedno od vina za koje vrijedi pravilo, ako nemate vremena posvetiti mu se, nemojte ga niti otvarati.
4. Protos Ribera del Duero reserva 2003. (kolovoz: https://vinopija.wordpress.com/2009/08/06/protos-reserva-2003-ribera-del-duero/ )
Vrhunski Tempranillo regije Ribera del Duero Španjolcima je standard, a nama još uvijek nedostižna kvaliteta. Matarromera je druga vinarija Ribere del Duero koju bi volio vidjeti dostupnu kod nas, a sve su to vina koja se prodaju u El Corte Ingles, ekvivalent „našem“ Konzumu (koji je BTW zakurac po pitanju ponude vina i osobito cijena).
5. Kabola Teran 2007. (lipanj: https://vinopija.wordpress.com/2009/06/17/kabola-%E2%80%93-teran-2007/ )
Meni najbolji od najboljih Terana ovaj je Marina Markežića Kabole i premda ima brojnu i dostojnu konkurenciju koja ima čak cjenovno nešto nižu ponudu, Kabolin teran meni je teran nad teranima, istinski vrhunski gušt jednom ljubitelju ove specifične sorte.
BIJELA
1. Benvenuti Malvazija 2008. (lipanj: https://vinopija.wordpress.com/2009/06/23/dvoboj-mladih-malvazija-2/ )
I ovim godištem Benvenuti uspijeva biti pola koplja ispred ostalih i gotovo. Ovo je najbolja istarska malvazija i ove godine, stilski neznatno odudara od standarda a znatno od bilo kakvih mediokritetskih malvazija kojih je napretek.
2. Jakobović Rajnski rizling izborna berba 2006. (prosinac: https://vinopija.wordpress.com/2009/12/21/jakobovic-rajnski-rizling-izborna-berba-2006/ )
Dobro upoznat s Jakobovićevim vrhunjskim Graševinama, nisam se mogao načuditi zašto ranije nisam probao ovaj Rizling. I možda je bolje da nisam jer sad je upravo savršen. Čista suza 😉
3. Castillo de Molina Sauvignon Blanc 2008. (studeni: https://vinopija.wordpress.com/2009/11/03/castillo-de-molina-sauvignon-blanc-2008/ )
Zanimljivo, nikad ne bi uzeo bijelo vino Castillo de Molina premda se čini kako se baš tu krije nešto. Proglašen Extreme Value-om ovaj Sauvignon Blanc toliko pršti energijom da je to nevjerojatno i prava sretna okolnost da je uopće dostupan kod nas.
4. Kameno vino 2006. (listopad: https://vinopija.wordpress.com/2009/10/11/vinarija-citluk-kameno-vino-2006/ )
Moram odati priznanje ovom vinu koje svojom aromatičnom mineralnošću i konzistencijom na nepcu pruža puno, a uspijeva biti istovremeno autohtono specifično i stilski prihvatljivo moderno vino.
5. Domaene Gobelsburg Riesling 2007. (rujan: https://vinopija.wordpress.com/2009/09/01/domaene-gobelsburg-riesling-2007/ )
Stilski potpuno drugačije od Jakobovićevog, ipak je ovo rizling koji mi se iznimno sviđa i premda je možda cjenovno previsoko postavljeno za jedno „osvježenje“, ipak je od svega ostalog odskočilo i upalo na peto mjesto jer nije bilo boljeg protukandidata po mojem mišljenju, osim možda poneka vrhunska Graševina koja onda više sliči Jakoboviću koji je već tu.
Dnevnik vinopije 