Cijena: 16.90 Eur i 33.60 Eur (Thymari Petras)
Da nešto tako “bljedunjavo” može toliko trajati naučili su nas Rizlinzi, ali ova sorta Kefalonije nema nikakve veze sa sjevernjačkim kontinentom. Nema niti s Ribollom, odn. Rebulom s kojom je bila povezivana iz etimoloških razloga.
Teško je doista opisati moje prvo Robola iskustvo. Kiselina, limun, mineralnost…
Koncentrirao sam se na – mineralnost. Ovo je vino idealan primjer kako ni najprecizniji organoleptički opis nije dovoljan. Samo navođenje mineralnosti nije dovoljno objašnjenje. Jer čini razliku. Zapravo tvori prepoznatljivost pa time i specifičan identitet ovog vina.
Nastupa kao slani kamen. Baš je “kameno”, ali nekako tonično, nije kredasto. Vrlo specifična slanost. Nije slano poput dobrog Assyrtika, tog grumena morske soli. Nije ni kredasto poput dobrog Chablisa. Možda je ono što je Oz Clarke nazvao “flinty”, što bi preveli kao kremen, ali uz jednu začinsko-eteričnu kvalitetu.
U usporedbi, Thymari Petras je puno kompliciraniji. Nije samo različit u zrelosti materijala. Jasno je ostvarena puna zrelost, ali je ostvarena i dubina. Kvaliteta koju je teže percipirati i objasniti.
Kompleksnost krasi i Classic Robolu Petrakopulous, ali dubina… Thymari Petras je tip vina koje zahtijeva od kušača da ne grebe po površini, jer previše propušta.
Dnevnik vinopije 