Pichierri, Terrarossa, Primitivo di Manduria, 2006.

Cijena: 7,90 EUR (06.10.2010.)

🙂 Veliki osmjeh za početak znači da unutrašnjost pete na „talijanskoj čizmi“ skriva neka čudesno iskrena i dobra vina za kudikamo manje novaca od očekivanog. Nema sumnje da je Terrarossa jedno od njih. Još jednom hvala Buonsangueu na ovoj preporuci, okriću!

Deklaracija D.O.C. Puglia, Sava ne govori ništa o „najčišćem mogućem ručnom radu, malim količinama, netaknutoj stoljetnoj tradiciji i potpunoj nezainteresiranosti za bilo kakve diktate tržišta ili diktate ukusa“, ali zato vino govori za sebe.

Tamna duboka boja trule višnje u čaši nagovještava novo divno iskustvo. Isprva prodoran nos pun zrelog voća i dima, topao, a kasnije već naslućujem slatke tanine koji će aromatičnu slasnost prezrela voća držati u beskraj… svaka sličnost s Plavcem je namjerna 🙂 i potpuno opravdana.

Koliko god nos bio izvrstan, pravi potencijal osjeti se tek nakon otpijenog gutljaja. Fantastično… egzemplar sofisticirane snage. Punog tijela, vino koje ispunjava usta i traje beskonačno dugo. Ali, tu su i ugodne kiseline koje ga čine lakšim i ambivalentnim za kombiniranje s brojnim jelima. Taničnost je sveprisutna, ali ništa od „stisnutih usta a la ribica“ već tanini postepeno formiraju svoju ulogu u besprijekornoj strukturi.

Kompleksan aromatski profil… mušmule, višnja, brusnice, arancini, kolač od rogača i sve zaokruženo mentolastim i mineralnim nijansama, a tu je i zemljanost i ugodni slatkasti trulež „barnyard“ aspekta koji doprinosi autentičnosti i doživljaju terroira.

I bez potencijala odležavanja puno puno godina ovo vino vrijedi neusporedivo više od svoje cijene. Sljedeći put iz Italije se vraćam sa zalihama ovog. 4/5 na skali 0-5 😉

Oglasi

26 thoughts on “Pichierri, Terrarossa, Primitivo di Manduria, 2006.

  1. el tvrle 27/10/2010 / 12:02

    … A kad jos uracunas i dokazani “potencijal odlezavanja puno puno godina”, onda ulazimo u situaciju gdje se, ne samo obzirom na cijenu, svaki razgovor o konvencionalnijim QPR relacijama i svaka skala ocjenjivanja kao jedan od okvira za razgovor o ovakvom vinu cine nekako nedostatnima. Takva vina se opiru uvrstavanju u perspektivu “proizvoda” u smislu danas – u svijetu vina, a i drugdje – dominantnog diskursa. Ona naprosto traze da ih se shvati kao fenomen i izraz kulture u najuzem, najizvornijem smislu, sto ona i jesu. Kad covjek pristane na to, najednom razgovor o tim vinima postaje laksi i smisleniji. Rant over!
    Sad mogu jedino reci da si napisao jos jedan doista izvanredni i vjerni portret kojim si jos jednom razveselio gundzhavog dedu! A sto se zahvale tice, izuzetno mi je drago da su ti se vina uglavnom veoma svidjela – any time!

    • vinopija 27/10/2010 / 16:47

      Pazi, već par sati nakon istovremene objave tri dojma bacio sam pogled na statistiku i evidentno je koliko su ostala dva dojma popularniji od ovog. Nije da mi je to bitno, ali sugerira ponešto. Npr. možemo mi ovome vinu od 8EUR dati 5+ ali mi se čini da domaće tržište kreira svoja pravila pa tako i cijene. Ovući ovakvo vino u te okvire… bojim se da si u pravu. Drugo crno vino kojem sam dao identičnu ocjenu također nije dostupno u Hrvatskoj distribuciji, a to vino je totalno drugačije od ovog… nekako sam se sjetio kuloarske priče vezane uz prodaju Hoto vila… kad je prodaja stala na 40% površine, što učiniti…pa dignuti cijenu 100EUR po kvadratu naravno. Upalilo je svakako bolje od naizgled logična obrnuta postupka.

      • buonsangue 27/10/2010 / 23:26

        “Pazi, već par sati nakon istovremene objave tri dojma bacio sam pogled na statistiku i evidentno je koliko su ostala dva dojma popularniji od ovog.”_____ To nije nimalo cudno. Opcenito govoreci, vecina skvadre nema neku veliku zhelju siriti poglede i komplicirati si zivot, interes za vino im je ili dominantno cugerski ili ne bas preozbiljan (i jedno i drugo je legitimno, he he), a nepoznato ih jos i plashi, he he. ____ “Nije da mi je to bitno, ali sugerira ponešto.”______ Hmmm, da. Sugerira ponesto o tim ljudima koje ti nazivas “trziste”. Za intrinzicnu raspravu o ‘Wein an sich’ (koja po definiciji ne ukljucuje razmatranja vezana na trziste) – nista bitno. _______ “Npr. možemo mi ovome vinu od 8EUR dati 5+ ali mi se čini da domaće tržište kreira svoja pravila pa tako i cijene.” ______ Ocito si u pravu. No, kao sto smo ustanovili, vino o kojem se radi je kultura, a ne proizvod. Zivimo u doba u kojem je kultura stjerana u “nishu”, a vlada tzv. potrosacki mentalitet, koji ne trazi kulturu, vec “proizvode”, a i kulturu, kad ju ne moze izbjeci, pokusava zapakirati kao proizvod. U Hrvatskoj, kao Sam Raimi-jevskom primjeru povampirjelog tranzicijskog drustva koje se komforno natalozilo na stoljeca rashirene neopismenjenosti i plemenskih tradicija, situacija ima naravno jos poneke dodatne otezavajuce okolnosti. Vino o kojem pricamo je elitno, a ne masovno, vino. U vokabularu trzista popularna rijec “nisha” cesto zapravo oznacava neki elitni kutak. Ovo govorim, jer je u potpunosti primjenjivo na trziste vina. Elite se obrazuju i formiraju (podrazumijeva se da govorim o “pravim” elitama). Pitanje je samo tko na sebe preuzima taj posao: tko se nalazi u ulozi ucitelja tih elita u nastajanju? ___ “Uvući ovakvo vino u te okvire… bojim se da si u pravu.”____ Eto, upravo si djelomicno odgovorio na moje prethodno pitanje, he he. ____ “Drugo crno vino kojem sam dao identičnu ocjenu također nije dostupno u Hrvatskoj distribuciji, a to vino je totalno drugačije od ovog… ” ____ Kaj je to ono bilo? ___ “nekako sam se sjetio kuloarske priče vezane uz prodaju Hoto vila… kad je prodaja stala na 40% površine, što učiniti…pa dignuti cijenu 100EUR po kvadratu naravno. Upalilo je svakako bolje od naizgled logična obrnuta postupka.” ___ Znas stono kazhu ‘There’s a sucker born every minute’. Some places more so than others, he he… Al ajmo mi sad dalje o ljepsim stvarima! Znam jos par dobrih vina osim ovih, he he…

  2. Luka 28/10/2010 / 12:48

    Znači, ovo vino se može nabaviti samo u Rimu u jednoj vinoteci? Eh, skoro da bih potegao u Rim samo zbog ovog opisa..

    • vinopija 28/10/2010 / 12:59

      Enoteca Bulzoni. Zapravo, kažu da dostavljaju i u Hrvatsku ako treba 🙂
      Pitat ćemo buonsanguea ima li u Trstu ili sl. neka sl. lokacija.

      • vinopija 28/10/2010 / 13:00

        @buonsangue: Ono je bila Carolina Jakončića s Goriških Brda.

  3. putnik 29/10/2010 / 13:32

    Prava je steta sto se primitivo kao sorta nije izborio za neko znacajnije mesto u vinskom svetu. Sticem utisak da se recimo ovde radi o vinu za poznavaoce. No sa druge strane imamo Zinfandel koji je isto to ali daleko uspesniji, pri cemu svoj uspeh duguje Americi gde je crna sorta broj jedan. Sve ovo na stranu radi se o zaista odlicnim vinima bilo da se radi o Primitivu ili o Zinfandelu. Ni po cemu nisu losiji od izvikanih Caberneta, Merlota, Pinot Noira ili recimo Shiraza, jedino sto ne mogu da se izbore za njihov status. Ne znam kakva je situacija u Hrvatskoj, ali kod nas u Srbiji ova vina se dosta tesko prodaju cak i dosta jeftinija od navedenog, pa zato posle neke probne kolicine trgovci uglavnom odustaju od njegove ponovne nabavke, pri cemu nabavljena jako dugo stoje na policama supermarketa. Naravno potpuno ne opravdano, ali nazalost trziste je trziste. Sve pohvale ovom vinu moja ocena je 4+.

    • vinopija 29/10/2010 / 13:56

      lijepi pozdrav putniče! smijem li iz tvog iskaza pretpostaviti da si probao upravo navedeni Savese ili govoriš o nekom “jeftinijem” iskustvu s police supermarketa?
      Zašto misliš da je Zinfandel isto to?

  4. putnik 29/10/2010 / 14:08

    Probao sam navedeni Savese, ali i mnoga druga vina od sorte primitivo. Ako posmatramo istrazivanja koja se ticu porekla obe sorte onda nas ona vode do Dalmacije i Crljenka kastelanskog, sto znaci da su oni u sustini geneticki jedna te ista sorta. E sad naravno da podneblje u velikoj meri cini svoje tako da imamo odredjene razlike izmedju Primitiva i Zinfandela, cak sta vise mislim da kada bi navedena sorta bila ponovo uzgojena u Dalmaciji dobili bi smo vino sasvim sigurno u izvesnoj meri drugacije od navedenih. Moj licni sud je da je recimo u proseku Zinfandel za nijansu bolji od Primitiva ali u svakom slucaju mogu da primetim dosta slicnosti. Dok mi je sa druge strane neki Dingac ili Postup bolji i od jednog i od drugog, poredim ih namerno zato sto znam da i plavac mali vodi poreklo od Crljenka. Naravno ovo je neko moje licno misljenje.

    • vinopija 29/10/2010 / 14:19

      Koliko god znaš o čemu pričaš, nije mi jasno zašto uz takvu spoznaju inzistiraš na sortnosti kao isključivom aspektu rangiranja vina? Posađen je Zinfandel na Dingaču recimo i dodat će se kupaži s Plavcem Malim. Što onda?

      • buonsangue 29/10/2010 / 19:59

        He he, this is hilarious, hi hi. Following this with bated breath… 🙂

        • vinopija 30/10/2010 / 18:32

          You shut the fuck up You sick bastard 😉

  5. putnik 29/10/2010 / 19:21

    Licno ako mogu da biram uvek biram sortna vina, na taj nacin se bolje upoznajem sa njihovim osobinama, koje naravno od proizvodjaca do proizvodjaca u vecoj ili manjoj meri mogu da variraju. Ne bih da se hvalim, ali sam na taj nacin naucio da cak i kada ne znam o kojoj se sorti radi gotovo uvek mogu da pogodim od koje je sorte vino napravljeno. Naravno , da nista nemam protiv kupaza, pri cemu su mi posebno drage kupaze recimo dve sorte. Bice pravo zadovoljstvo probati kupazu Zinfandela sa Plavcem malim, koju si u zadnjem komentaru napomenuo. Nedavno sam imao priliku probati kupazu Cabernet sauvignona, Merlota i Pinot noira i moram priznati da je bila izvrsna, no kada sam ga probao otkrio sam da je u njemu Cabernet vise nego dominantan u odnosu na druge dve sorte koje su se u svemu tome utopile moram reci vise kao zacin Cabernet-u blago ga oplemenjujuci. Znam da mnoga svetski poznata vina imaju u sebi i po nekoliko sorti, no ja licno nisam neki veliki fan takvih vina, iako sam mnoga probao. No to je ipak neko moje licno misljenje, tako da ne treba generalizovati stvari. POZDRAV VINOPIJI!

    • vinopija 30/10/2010 / 18:32

      Hvala putniče 🙂 Na lijepom pozdravu, ali na trudu i entuzijazmu osobito!!!
      Ono što mi je zanimljivo je sljedeće: Znam puno ljudi koji vole konzumirati vina. Oni ne “kušaju” vino, oni vole piti vino. Oni su većina. Oni su načelno u pravu.
      Od velikog broja tih ljudi čuo sam sljedeće izjave, npr. “ne volim Malvaziju, od nje me boli želudac/glava/iritabilni kolon/štogod”, ili npr. “ne volim Teran, prekiseo mi je” ili npr. “ne volim Graševinu, to je kiseliš” itd. itd.
      Što bi im ti odgovorio?

      • buonsangue 30/10/2010 / 19:54

        “Ono što mi je zanimljivo je sljedeće: Znam puno ljudi koji vole konzumirati vina. Oni ne “kušaju” vino, oni vole piti vino. Oni su većina. Oni su načelno u pravu.”__ Ovo je legendarno, to cu si dat uklesat na nadgrobnu plocu, keve mi. This is such fabulous entertainment, I almost feel like a thief being here for free 🙂

  6. putnik 31/10/2010 / 18:40

    Odgovorio bih im da piju ono sto im najvise odgovara i ono sto najvise vole. Ja licno uvek volim da probam nesto novo, ali naravno postoje vina i sorte kojima se uvek vrlo rado vracam. Postoji naravno i nekoliko sorti kojima bas nisam naklonjen, Malvazija je jedna od njih i drago mi je da si je pomenuo iako znam da je mnogo ljudi voli, zatim tu je nasa sorta i njena vina Smederevka koja mi nikako ne lezi ili recimo makedonska Kratosija. Naravno sve ovo varira od coveka do coveka, tako da je ovo dosta nezahvalno za komentarisanje.

    • vinopija 02/11/2010 / 16:42

      Hvala na iskrenom odgovoru. BTW, uvjeren sam da bi pronašao Malvaziju koju bi itekako zavolio 😉
      No, ja bi im možda odgovorio da od te sorte još nisu probali vino koje bi im se svidjelo.
      Držim da je u usporedbi s nekom osobom koga vina uopće ne zanimaju i ne zna ništa o njima, puno “teži propust” ukoliko se nađeš pred nekim jelom u nekom restoranu i odbiješ upravo savršeno vino za tu priliku jer je od sorte za koju “znaš” da je ne voliš ili nedajbože nisi čuo pa “ne želiš riskirati”…
      To mi se čini skoro jednakim propustom kao da recimo ocijeniš kako su ti “talijanska vina kisela” jer nisi nikad bio spreman dati iznad 2 EUR za bocu vina pa ti je neki spumante bio čudan… Slažem se… i ja ću mu/njoj sugerirati da pije ono što najviše voli i što mu/joj odgovara 😉 Volim vjerovati kako nije bilo baš toliko davno kada je i moj osobni kriterij kakvoće bio + ili – u smislu da je plus ono vino od kojeg ne boli glava drugi dan, bar ne previše 🙂 Da, čak mi se uz način konzumacije promijenio i obrazac. Sada konzumiram više, ali ne odjednom :-))
      Koliko god se divim pokušaju sustavnosti i sintetiziranja iskustava prema kriteriju sortnosti, osobno sam od toga odavno odustao. Isprva opčinjen zavodljivošću Novog Svijeta, počela su me zanimati vina apelacije i premda bi na dobar dan znao nabrojati svih 13 sorti dopuštenih u Chateauneuf Du Pape, što mi to onda znači?
      Jesi probao Masi-jev Passo Doble? Corvina i Malbec 😉

      • buonsangue 02/11/2010 / 19:10

        Obzirom da niti imam sposobnosti niti iskustva da “cak i kada ne znam o kojoj se sorti radi gotovo uvek mogu da pogodim od koje je sorte vino napravljeno”, a niti su mi se ideje o vinima iskristalizirale do dovoljne mjere da bih shvatio “da je recimo u proseku Zinfandel za nijansu bolji od Primitiva” ili da su “neki Dingac ili Postup bolji i od jednog i od drugog”, nisam bas siguran da sam pozvan da se petljam u ovaj razgovor, ali bih se zapravo jednim pitanjem nadovezao na ovaj zadnji komentar stovanog kolege precednika Vinopije. Naime: sto je tocno “sortnost”?

        • vinopija 02/11/2010 / 19:29

          🙂 E upravo zato sam ti rekao da ovo nije tvoja diskusija. Čovjek me razumio i to je dovoljno. Odnosi se na pojavu vina na polici koja su isključivo od jedne sorte. To ti je slično kad sam bio svojedobno napisao da je “Malbec” sljedeći “Shiraz” 😉 Ako nisi u spiki, onda ne kužiš 🙂

  7. buonsangue 02/11/2010 / 19:50

    Dobro onda (emoticon za podvijeni rep), kad se necete igrat sa mnom, idem ja negdje drugdje, shmrc.

  8. vinopija 02/11/2010 / 21:21

    Dovraga i bestraga… Putniče, vidiš što si učinio!?!

  9. madiraza 22/01/2011 / 00:26

    hebem ti ovakve razgovore.sad mi zbog ovog vina cure sline.čekam dan kad ću probat neko vino normalne cijene i past u nesvijest od ljepote okusa i mirisa.i alkohola u vinu naravno:) međutim toga kod nas nema.bar koliko ja znam.u rangu 50-100.a nema ni u nekim našima do 150 kn)večina dingača,čast miličiću=.e sad slijedeči je problem:ja bi to u se..a nema za kupit kod nas.. a ne da mi se tražit po netu i naručivat.još umjesto vina mi pošalju neki otrov.sranje je kad bi nešto htio a ako nije odma dostupno gubiš volju)boljka nas ovnova)..a buonsangue nam taji izvore..a dobro zna da učitelj mora znanje prenosit na neuke učenike..ne voli nas obične smrtnike iz vrutka a vinopiji i večere sprema..heheheeh

    • vinopija 24/01/2011 / 18:18

      Večere sami skuhamo i maltene sami pojedemo 😉 dok Buonsangue ne pretvara baš vodu u vino, ali pretvara vino u doživljaj. Prosvjetitelji u pravilu ostaju gladni.

      • madiraza 24/01/2011 / 18:38

        lijepo.:) nekad sam i ja s jednim frendom kupovao vina..i onda smo zajedno isprobavali.i radili zapise.i naravno skidali predju i zadnju etiketu.nešto kao fotoalbum sa zabilješkama.dok se nije oženio:)bila su to lijepa vremena… ne zavidim vam. drago mi da ima ljudi koji se druže na takav način.iako nije loše ni sam sebe počastiti s dobrom buteljom i klopom.ja sam si za to rezervirao subote..

        • vinopija 24/01/2011 / 18:51

          Kako sam i ja married with children, na žalost nemam vremena za takva druženja prečesto. Ipak se radi o iznimnim prigodama koje su zbog svoje rijetkosti dodatno iznimne.
          Svi dojmovi koje sam objavio rezultat su bilješki koje napravim uživajući u vinu, a to bi bilo kad god nađem bar pola sata mira za sebe. (gospođi se malokoje vino može dopasti, specifičan ukus, a tek nos 🙂 Vino mi potencira te trenutke.

  10. ifke 01/10/2011 / 12:42

    Fenomenalno vino! Pili 2007 berbu. Uz 14,5 alc niš ne strši, nikakve grubosti, kiseline fantastične. Lagani oksidirani element se samo uklapa u radosno traženje svih dobrota u ovom vinu i čini se kao da je ono vodilo jedan nježni prijateljski razgovor sa zrakom. Uz arome koje si nabrojao, mene najviše zadivljuje tekstura, potpuno uklopljeni tanini, pitkost…..ko mačja guza. Topli prijedlog svim našim vinarima koji rade s plavcem da probaju ovo vino. Zašto je normalno da kod žešćih plavaca uvijek strše tanini? (u mom kvartu bi rekli: nek ti doma mami strše!) I cijenu nek si malo ovi naši pogledaju.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s