Aleksandrović, Regent, 2007.

Cijena: cca7,5 EUR u vinariji (studeni 2010.)

Zadnji primjerak iz Vinarije Aleksandrović koji sam dobio od kuma na proputovanju Srbijom (još ga vidim kako mi nosi butelje s drombuljom u zubima). Nadam se ne i posljednji nakon ovoga 😉

Regent je kupaža sorti Cabernet Sauvignon i Merlot u omjeru 50:50 i ono čime odmah plijeni pažnju je intenzivan nos. Slatkasta voćnost plus vanilija, probija se i nešto vrućine od alkohola, ali najviše se osjeti slatki pekmez od šljiva, tamno bobičasto voće… stvarno jak nos.

Srk, žvak !?! Isprva pomalo prodornih kiselina i nepopustljivih tanina, koji ipak sjedaju na svoje mjesto. U početku tanko, vino postaje sve punije i punije uzduž nepca.

Bilo bi nategnuto navoditi neko mouthfilling iskustvo ili neku vanserijsku uravnoteženost, ali Regent uspijeva biti „aristokratsko“ iskustvo. Aromatična voćnost kupina, šljiva i borovnica…vibrantno i živahno te istovremeno koncentrirano i smireno.

Ponovo luda, ali dopadljiva struktura i ponovo je opći dojam bolji od „zbroja sastavnih segmenata“. 3/4 (0-5) Like it a lot, s ovom cijenom osobito.

Oglasi

8 thoughts on “Aleksandrović, Regent, 2007.

  1. putnik 25/11/2010 / 19:42

    Sasvim solidno vino, sa malo pre ambicioznom cenom. Cini mi se da Aleksandrovic kao i mnoge kolege iz lige tako zvanih malih vinara jednostavno precenjuju svoj brend. Pravdaju se uvek kako su oni ekskluziva vrh Srpskog ali i svetskog vinarstva sto je meni u krajnju ruku vise nego smesno, s obzirom da sam vec nekih desetak godina u celoj ovoj vinskoj prici. Uvek se pravdaju kako oni imaju male vinograde, vrhunsku tehnologiju pri cemu mnogi od njih napadaju svetski priznate vinarije. Ono gde padaju i sto im predstavlja bolnu tacku jeste ne srazmera izmedju dobijenih prinosa iz sopstvenih vinograda i broja proizvedenih buteljki, to svako malo upucen u ovu pricu moze bez problema da uoci. Naravno tu pocinju onda i spekulacije koje su aktuelne i kod vas u Hrvatskoj, a ticu se uvoza grozdja iz Makedonije, zatim kupovanje grozdja od svega i svakoga ko ga proizvodi bez obzira na sortu i zatim prodavanje istog kao sortno vino. Posebna je prica sa bukeom tih vina koja po pravilu imaju izuzetno jake i privlacne arome, kao da vina dolaze iz cilea ili australije, sto do pojave ovih malih vinarija nije bas bio slucaj, tu se vec pominlju razni praskovi i oplemenjivaci ukuca i mirisa. I za kraj ako smem da primetim da vi u Hrvatskoj dosta pozitivno reagujete na nasa vina, slicna situacija jeste i kod nas mi ovde sa straho postovanjem izgovaramo imena Dingaca, Postupa, Malvazije, Terana….

    • vinopija 26/11/2010 / 10:45

      Putniče, kao i svaka priča koja ima osnova, u konačnici se prepričavanjem deformira do neprepoznatljivosti. Mene smeta kad se stvara dojam u javnosti da u sve Dingače sipaju Makedonski Vranac jer nemaju dosta sirovine i slično. Također, ove teorije da ćeš u danas sofisticiran i tehnološki postupak pravljenja vina u podrumu samo tako uvaliti arome, sirup od borovnice i gluposti… pretpostavljam da je krenulo sa selekcioniranim kvascima koji se dakako – koriste. Netko ih neće koristiti, netko će pokušati raditi bez sumporenja što se smatra neizvedivim, netko tretira tko zna čime plod u vinogradu… ta je tema preopširna da bi se banalizirala navedenim “pričama”. Cijena nije ništa drugo već iznos koji je netko spreman platiti. Očito su mnogi spremni pa se zato i otkupljuje grožđe itd. Eto, Istarski vinar Brečević (Piquentum) još uvijek otkupljuje grožđe, ali takvo za koje tvrdi da ni sam ne bi bolje postigao, pa gdje je tu problem. Ne bi pljuvao svoje niti tuđe vinare ukoliko se koriste dozvoljenim sredstvima u proizvodni vina. Svakako, više ću cijeniti “biodinamičara”, “vinogradara koji sam pije svoje vino”, ali odbaciti sva vina nastala zahvaljujući enološki dozvoljenim postupcima mi je nezamislivo.

      • vinožupa 26/11/2010 / 13:38

        Drombulja! Auuuuuu šta radi čovek!

        • vinopija 26/11/2010 / 13:50

          Malo pjesničke slobode. Ali bi ti sjela idealno, ko budali šamar 😉

          • vinožupa 27/11/2010 / 11:03

            “Zadnji primjerak iz Vinarije Aleksandrović koji sam dobio od kuma na proputovanju Srbijom (još ga vidim kako mi nosi butelje s drombuljom u zubima). Nadam se ne i posljednji nakon ovoga..”

            U nadi je spas.

  2. putnik 26/11/2010 / 16:05

    Slazem se da ne treba generalizovati ovu da kazem pre opsirnu temu koja bi se otegla u nedogled, no smatram da bi radi razvoja vinogradarstva i vinarstva na ovim prostorima, trebalo usvojiti po uzoru na Evropu stroze zakone i uspostaviti neka pravila igre. Pa kod nas jos uvek pojedini proizvodjaci dobijaju rose mesanjem crnog i belog vina.

    • vinožupa 27/11/2010 / 11:05

      Crnobeli….. 🙂

      • vinopija 30/11/2010 / 14:05

        …svašta bi trebalo 🙂 Mene najmanje brine bijela sorta u rose-u, ako je napravljeno kako treba 😉 Dakle, ne ovako kako župa sugerira.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s