Cijena: 319,90 kn (listopad 2011.)
Eto odlikaša! I ja sam imao priliku izvući impresivan 55mm pluteni čep iz jednako impresivne butelje s impresivnom cijenom koju nisam platio 🙂 Zahvaljujem audiofanu, sponzoru ovog dojma!
Prozirne teške suze cijede se niz stijenku čaše u duboku tamnu crvenu tekućinu, kupažu sorti Cabernet Sauvignon i Merlot, vinogorja Zapadne Istre.
Jedna od onih butelja koja preplave sobu mirisom nakon što je otvoriš. Intenzivan i šumskim voćem aromatiziran voćni jogurt, vanilija plus slatko zrelo voće parfemski opojno… ali i ponešto oštrine 14,1% alkohola „puts some hair on your chest“.
No, nije sve uopće tako bljutavo slatkasto kako bi se činilo iz ovih navoda. Naprotiv, jer osvježavajuća komponenta drži cijelu priču na okupu na način koji daje naslutiti kompleksnije i bogatije iskustvo od pukog „koncentrata“ snage u čaši.
Srk, žvak, gut !?! Sigurno da je tako… da, snaga ekstrakta je ta koja drži nezamislivo dug aftertaste, ali zbog izvrsno uklopljenih prirodnih vinskih kiselina struktura ipak nije „preko ruba“ i čak je vino izvanredno usklađeno, tanina poput prašine, potpuno neprimjetnih unatoč značajnoj brojnosti.
Aromatski specifičan herbalno-mentolasti moment koji se dodatno osjeti u ustima bitno oplemenjuje doživljaj čineći ga još poželjnijim. Prilično „mesnato“, ali ne suviše „masno“… njegova snaga je odmjerena, njegov nastup impresivan… I love it, 4+ bez premca.
Međutim, paradoks je sljedeći. Koliko god sjajno vino, kao kupac ne vidim neki poseban razlog za odabir ovog vina. Nema osobito specifičan karakter, jedinstveni identitet, ne prenosi ekspresiju svojeg terroira ili kulture vinarenja… izvrsno vino internacionalne stilistike, ali jednako izvrsnih vani postoji gomila. Čak i u skučenim RH okvirima prije bi za te novce uzeo dva Boškinca ili tri Naguala, ako mi je do „domaće bordoške kupaže“. Ili bilo kojeg boljeg Istrijana. Skoro tri Grabara ili Gran Terana recimo!?! Paradoksalno je da stvarno volim ovakvo vino, ali teško da bi ga toliko platio. Vjerojatnije bi potražio ili neku od najboljih crnih kupaža Goriških Brda ili Fellugin Sosso ili…?
Dnevnik vinopije 
Sve si rekao…
Što dodati? Iako je crni Meneghetti odlično vino(posebno u HR okruženju) ja bih rađe uzeo neku orginalnu FR bordošku kupažu kao što sam već i spomenuo.
Pazite da ne uzmete neku originalnu FR bordošku juhu.
S obzirom da Podravka ne dolazi u obzir izbor je jednostavan-izvrstan Eingemachtes moje mame(odličan radi i moja bolja polovica).
Kod vina situacija i nije tako domicilna. Po mom skromnom sudu HR crna vina i nisu općenito na nekom visokom nivou. A na tržište upravo stiže par HR crnih uradaka još skupljih(i po meni lošijih!) od gore recenziranog Meneghettija…
čuveni ajngemahtić od modre galice :))))
Budući ste vas dvoje profesionalci za procjenu kvalitete vina tu se nema što dodati, ali gospodine audiofan sa izjavama “moja mama” kuha izvrstan eingemacht-ec, a bolja polovica “samo” odličan budite vrlo oprezni.
Tu nema dvojbi, mi smo samoproglašeni vinski suci, jedini koji pružaju objektivan proces, a odmah i presudu. Nema tog hlapivog tiola koji nam promakne.
Boongi Boongi
🙂
Slushaj, tioloraptore, slazes li se i ti da je guava ipak nesto zanimljivija od vrha shibice, te jesi li primjetio to? 🙂
Holy crap! Sad jesam 😉
“You get used to it. I…I don’t even see the code. All I see is blonde, brunette, red-head. Hey, you uh… want a drink?”
Mislim da ovaj quote iz Matrixa najbolje opisuje moje sentimente i iskreno žaljenje…
a sad se idem unplugg-ati 😛
Odlično vino s vrtoglavom cijenom….
Sve si rekao 🙂
Za 300+ kuna po butelji i ja bi napravio takvo vino…
Vinopija nemoj baš takvo vino, a neka bude snažnije od Meneghetti-a 🙂