Dnevnik vinopije

Cijena: 85,98 kn u Vrutku http://www.vrutak.hr/product.aspx?c=0&p=321641

Čini mi se to ili je Marko Polo nešto niže cijene negoli pamtim 😉 S novom etiketom k tome i osobito inspirativnim tekstom na stražnjoj etiketi. Prvi put sam vidio navođenje „umami“ okusa na vinskoj etiketi!

Zlatnožuti za-Čara-ni Pošip s orašastim voćem na nosu, gorkastiji, teži, ali i alkoholniji tonovi, cvjetne arome…

A sad „umami“ 🙂 nešto što povezujem s uživanjem u sirovom mesu, carpacciu od tune, dimljenom lososu, mariniranoj grdobini ili tatarskom bifteku, pa i u tartufinu od bakalara na bijelo… Premda je Marko Polo impresivno vino, ne doživljavam tu dubinu, prožetost i trajnost okusa kojom mami umami 😉

„Cvijet bajama, makijski aromati, gorka naranča te suha smokva, pečeni bajami i vrijeskov med“… potonjeg sam imao sreću poprilično konzumirati upravo iz tog kutka svijeta. Stoji da su svi ovi maštoviti deskriptori tu, ali vino nije osobito kompleksno niti veliko unatoč raskošnoj aromatičnosti.

Ne mora ni biti. Ono je ultimativni crowd pleaser koji možda ne priča drevnim jezikom iz dubine šljunkovita tla, ali osvaja na prvu. Nakon trećeg gutljaja uz kakvu dobru spizu i 14,6% (!) alkohola činit će se taman. Iskričave voćne arome na nosu će prevladati, a svježe kiseline u strukturi osigurati ravnotežu s nedefiniranim „jezičkom na vagi“… ono što se u raskošu i trivijalnoj opulentnosti izgubi, ali bez čega nema pravog sklada. Za gozbu bez početka i kraja koja nikada ne prestaje.

U potrazi za „umami pandanom“, Tartufino se našao u frižideru i bio je bolji suputnik od pikantne piletine. Marko Polo iz vruće 2011. godine manje je „uljast“ nego što pamtim ranije berbe, ali daleko alkoholniji što realno ometa doživljaj. 83-84