Cijena: 119,25 kn
Jedna od najrasprostranjenijih talijanskih sorti u izdanju vina koje nije za svaki dan. Ambiciozna Barbera vinarije Abbona kao da pokušava pronaći kompromis između tradicionalista i modernista dozrijevajući ne dulje od 8 mjeseci u barriqueu, ali i dodatnim odležavanjem u 30hl drvenim spremnicima.
Već na nosu je mračno. Kako i priliči dark-skinned sorti DOC Barbera d`Alba. Vizualno je to puna trula višnja prozirna obruba u čaši. Isprva dosta topline i nešto drva ubrzo ustupa mjesto profinjenoj voćnoj zrelosti. Intenzivno, ali još „stisnuto“, napravljeno da traje.
U početku neobična „bitter-sweet, apple acid“ Barbera postaje nešto daleko uravnoteženije…
Neobjašnjivo kako sve uspijeva držati na hrpi; tanini dosta izražajni, kiseline uklopljene, ali pomalo jabučne i traju dugo u finišu, suhoća 14,5% alkohola s ipak nešto slasti, punoća i jedinstvena mračna aromatičnost, odličan primjer kako nabrajanje voćnih senzacija neće pomoći u odgonetavanju ovog vina jer je jednostavno specifično, kao i podneblje iz kojeg dolazi. 88
Uz juneći ragu sa šurlama sjajno je zaokružilo ručak, a još boljim se pokazalo kad je omekšalo nakon dva dana u boci. Dekantiranje ipak obavezno.
Dnevnik vinopije 
Barbera je jedna jako interesantna, ali rekao bih u svetu dosta pod cenjena sorta, izuzev u samoj Italiji. Mnogi nisu upoznati sa podatkom da ona predstavlja i jednu od sorti sa najvise zasada u Italiji, tačnije zauzima treće mesto iza San Djovezea i Montepučijana, dok je u prošlosti zauzimala i drugo mesto. Glavni razlog zašto je izgubila drugo mesto od strane Montepučijana, jeste čuveni “Metanolski skandal ” iz 1980 godine., što je dovelo do gubitka interesovanja za ovim vinom u vinotekama, restoranima i marketima širom sveta. Popularnost je vremenom, polako počela da se vraća, ali čini se da to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, dok su sama vina dosta podcenjena i relativno teško pronalaze kupce. Generalno, radi se o veoma dobrim vinima, karakteristična su po dobroj boji, ali i manjku tanina, kao i odredjenoj dozi kiselosti. Na posletku sve zavisi od samog vinara. Najbolje Barbere su one sa oznakama Barbera d Asti, Barbera D Alba i Barbera Monferato. Ovde testirana Barbera D Alba, bi prema teoriji trebala biti bolja od druge dve, mada je to opet sve relativno i zavisi od ukusa konzumenta. Mene lično Barbere uvek asociraju na višnju i taj osećaj mi se uvek provlači prilikom degustacije. Sličan je slučaj i kod ovde testirane Barbere. Ono što je karakteristično za ovu Barberu, jeste visoka naglašenost tanina, što po teoriji i nije odlika ove sorte, zatim uočljiv je i visok postotak alkohola. Sve ostalo je u proseku onoga što se od Barbere kao sorte očekuje i onoga što istu karakteriše.
Kakav divan šlagvort putniče… Prosto čovek ne može ni da se naljuti pošteno 😉 Čuo sam ponešto i za taj “Montepučijano”… baš prelazi u treću juniorsku ligu 🙂 Srećom imam jedan Rskavac u pripremi pa ćemo slobodnije razglabati “na domaćem terenu”. Mnogo mu se veselim iz niza razloga.
Kod nas je poznatiji pod imenom Prokupac, radi se o autohtonoj sorti, koja je kod nas zapostavljena u velikoj meri. Naravno ima i svetlih primera kao sto su braca Rajkovici ili vinarija Ivanovic, obe iz Zupe.To je velika steta, ali i sramota, no slicna je situacija i sa Tamjanikom mada je ona u nesto boljoj poziciji i situacija sto se nje tice ide na bolje. Prokupac se nekada mogao naci u svakom vinogradu, sto je danas prava retkost. Neka istrazivanja su potvrdila da je kao sorta jako blizak Shirazu. Znam takodje da ga Rubin, koristi za kupazu u nekim svojim vinima, tako da verovatno ima zasade ove sorte.
Moram reći da mi je Barbera bila najveće otkriće zadnjeg VINOCOMA. Do sada ju nisam nikad probao, ali nakon Esplanade, jednostavno mi ne izlazi iz glave. Sva vina koja sam probao bila su izuzetno pitka, a opet slojevita. Mogao bi ih piti svaki dan, samostalno, ili još bolje uz hranu. Probao sam Barberu i Carismu (cuvee caberneta, merlota I barbere) od Sakside (Slovenija), te Barbera D’Alba od Gianfranca Alessandria. Ali vino koje mi je ostalo najviše u pamćenju je Cascina Nuovu od Maura Veglia. Volio bih spremiti poneki njegov Barolo u podrum, kad bi si to mogao priuštiti, ali bi iz ovih stopa odvojio potrebne kuniće za sanduk te Barbere. Žao mi je što na sajmu nije bilo za probati njihovu kupažu nebiola I barbere – L’Insieme. Očito ću morati do Metroa po ovu Abboninu Barberu, da utvrdim gradivo, a ni do Vipave (Saksida) nije daleko!
Pozdrav Krešimir! Nisam posebno izdvojio navedena vina jer su u većoj ili manjoj mjeri opravdala visoka preočekivanja. To su možda bila i “najekskluzivnija vina” festivala i dijelim entuzijazam. Cascina Nuova mislim da i nema neku pre-prestižnu cijenu. L`Insieme kao Langhe Rosso uz Nebbiolo i Barberu sadrži i dosta Cabernet Sauvignona čini mi se… jedino kao pravi kvarizabava moram dodati da je meni nakon tog vikenda jedino vino koje me zanima u kontekstu Barbere kao sortimenta neka druga kupaža iz jedne druge regije (Barbera i Bonarda pod La Stoppa etiketom naziva Macchiona). Sasvim druga razina, ne nužno cjenovno viša, naprotiv.
Sve što si rekao stoji, al s barolom sam već imao neka iskustva, a barbera mi je bila nešto novo. I dok barolo zahtijeva vrijeme, na ovaj i onaj način, barbera je pristupačna, a nije banalna – ljubav na prvi pogled. La Stoppa… Nažalost, zbog privatnih obaveza, nisam mogao odvojiti jedan dan, za posjet odlikaškom festivalu, u Apetit City-ju – mada se većinu izlagača već moglo vidjeti u Zagrebu, na prethodna dva Wine&Gourmet-a. Kad smo već kod posebnih priča, ne znam jesi li kod Braće Rajković imao priliku probati perjanicu njihova podruma „33“ (ili možda ZZ na ćirilici)? Spletom smješnih i veselih okolnosti, moje veselo društvo i par slučajnih (a i manje slučajnih) prolaznika, popili smo im dvije od samo 1780 proizvedenih butelja. Takva vina su i razlog što sam u Cubu zašao tek oko 19 sati, i to na nagovor jednog dobrog prijatelja. U svakom slučaju, bili je i zabavno i poučno, a za dostići Tvoje znanje morao bi se klonirati!
Zanimljivo da si uočio… taj “33” u eksperimentanim količinama nije me ipak toliko impresionirao jer sam u svojoj demenciji u potrazi za nečim manje koncentriranim, više autentičnim 😀 “Opium” i Rskavac (Prokupac) imaju mi puno više smisla, ali ne mislim postati nešto jako isključiv 🙂 i taj “33” je još uvijek i dosta mlad i moguće se “posloži” kroz godine, ali moguće nikad. Znanje je precijenjeno, iskustvo varljivo, radije bi da me doživljavaju kao nekoga tko osjeća i voli vino u hedonističkom i kulturološkom smislu 😉
Dosta ljudi zna puno više, ali ne piju vino. Želiš li znati o nečemu i ono zbog čega više ne bi mogao uživati u njemu?
A opet ne znaš niti ćeš ikad znati sve.
Eto jedne prispodobe… kad gledaš film doma ili u kinu, promatraš li sve one “propuste” koje nitko normalan ne primjećuje, koje vidi onaj koji od drveta ne vidi šumu!?!
…kad slušaš neku skladbu kao glazbenik ili kompozitor ili slušaoc, čuješ li je jednako?!?
Možda zato enolozima dobro dođe “neopterećeno nepce”, a tko ima uši neka čuje…
Volio bi da me netko upozori ako ikad počnem projicirati sebe i svoje “znanje” umjesto vinskog doživljaja u prvom planu.
Volio bi da me netko upozori ako ikad počnem projicirati sebe i svoje “znanje” umjesto vinskog doživljaja u prvom planu…..
to ti je usko povezano i sljubljuje se….jedno bez drugog ne ide…bitan je balans 🙂
u svojoj beskrajnoj mudrosti uspijevaš biti u pravu 🙂 upravo sam danas objavio jedan takav dojam koje je zapravo izvještaj, a koji ne bi mogao biti ni interesantan ni relevantan da nema i malo “mene unutra”… onako pomalo, trunčicu, zericu, un po´
ma ja kad pijem vino koji put pogledam na dno boce……da vidim da nisi unutra…onak mali kakav jesi od 1,88…sklupčan…hehehe…. visina je pretpostavka….a misao stvarna 🙂
znači sad se već vrijeđamo, mama ti je niža od 190
😉
a hebem ti koliki si…od gmo vina 🙂