Cijena: 44,90 kn
Prvi nos miriši kao neki kožni remen parfimiran borovnicom i malinom. Takvih ima na svakom ćošku siguran sam 😛
Na nepcu isto kao na nosu, ali prvo ide prpošno voće, zatim kožari „štavljaju svoje“ 😉
Britka svježina izvrsno uklopljenih kiselina. Malo vanilije, malo te šminke, neke prefine buradi za ovo zlo od sorte 🙂 To se ne uklapa, premda je jasno rezoniranje u vidu omekšavanja vina sorte Lagrein.
Tijelo ugodno klizi, čak prenježno. Gdje su ti čuveni lagreinovski tanini? Ovo je više „frutek“ s ipak spicy finišem. Uz kakvo srčano mesnije jelo, vino postaje „slatko“. Suha šljiva i metalni okus. Od Lagreina bi i očekivao mračne, zemljane i mineralne tonove.
A onda, s vremenom u čaši… poveže se. Nastaje kohezivna cjelina, čak i boja potamni. Uozbilji se i počne disati… malo drugačije od drugih vina. Malo po malo i supersitni tanini se počinju gomilati u ustima.
Premda sam zaključio kako sam daleko više očaran negoli razočaran, prije ću posegnuti za jednostavnošću Marzemina u ovoj priči.
Dnevnik vinopije 
A kaj si očekivao od baznog Mezzacoroninog Lagreina? To ti je, ko da očekuješ čuda, od bazne (litrene) Beljske graševine. Znam, da znaš, koji je mastodont Mezzacorona, a uostalom najbolji Lagreini, tako i tako, rastu sjevernije… Nikak da neš suvislo napišem, o mojim omiljenim sortama, a bojim se da to neću napraviti niti sada. Uglavnom manji proizvođači su bolja opcija (što sam pametan-ovo vrijedi valjda za sve sorte na svijetu, ali kužiš, kaj hoću reči), ali sorta je sama po sebi mrak. Od mirisa, okusa i snage, a mogu dodati da se, kao i svi snagatori, dobro slaže u kupaži s merlotom. Morat ću dofurat nešto sa skijanja, jer u podrumu imam jedino Porphyr i to relativno friški. Hvala za terane, prošlog petka, baš lijep izbor. Ispada da više znam o lagreinu, nego o teranima!
Nisam dignuo ruke niti od Belja, a posebno ne od Mezzacorone. Sorta sama po sebi ne znači puno. Znam da znaš kako je i ovo 100% “sortno vino” 🙂 Ali, kužim kaj hoćeš reći, bez brige.