Cijena: 79,98 kn
Jutros sam popio dva jogurta iste mljekare, istog roka, različitog okusa… potpuno mi je normalno da isti jogurt različitog roka trajanja ima drugačiji okus i namjerno biram takve jogurte. Ali isto „punjenje“? Je li jedno stajalo na suncu, a drugo u frižideru?
Ima li skladištenje i transport značajan utjecaj i na pjenušavi Maximo Rose koji sam baš sinoć otvorio? Ne znam koliko star, „non-vintage“ razumljivo, bez oznake degoržiranja… zrele trešnje na nosu, ali i nešto što ne pamtim kad je ovaj pjenušac „bio mlad“ 🙂 dimljeni ombolo, miris pršuta… što je odlično 😉
U ustima dovoljno banalno da uopće posumnjam u „klasičnu metodu“… vrlo obojani Crni Pinot s vrlo jasnim dosageom i gorkastom prezrelosti. Sušeno sirovo meso postalo je odrezak od tune kojem je istekao rok trajanja.
12,7% i živahnost, funkcionirali su dok je vino bilo „u sezoni“, ali sada je ostarilo !?! i ne razlikuje se bitno od lošeg gaziranog soka. Umjesto „prpošne lepršavosti“ koju danas pokazuje samo natpis na etiketi, tu je opora vinoznost, trome kiseline i sladunjavo-gorkasta voćnost…
Za te novce nađem bolje vino doista klasične metode, a nebrojeno puno ozbiljnih Prosecca koja bi radije otvorio. A ovo mi je u nekom nepretencioznom filmu još bilo najbolje od Kutjeva što su napravili nakon 1979.
Sad ispada da se ne da piti što nije istina. Da se, ali čemu? 🙂 Aha, znam! Perlanje je postojano 🙂 🙂 🙂
Nije (pravi) pjenušac sve što perla 😦
Dnevnik vinopije 