Gulfi, Rossojbleo, Nero d`Avola, 2008.

Cijena: 8,00 EUR (06.10.2010.)

Upravo sam otkrio novo najdraže vino čuvano Neocork „plastišom“. Dakle od svih „early drinking young wine“ čuvanih „plastišom“ koje pamtim, a bilo ih je čak izvrsnih, Rossojbleo bi sad najradije odabrao od svih. Skoro mi je drago što nije bilo preporučenog Nerojbleo jer sam zato probao ovo I.G.T. Sicilia bio-organic čudo.

Sad moram malo smanjiti doživljaj jer ne radi se o nekom Velikom Vinu, ali se radi o iznimnom guštu za 50ak kuna.

Intenzivne crvene boje u čaši, s blagim ljubičastim odsjajem.

Šnjof?!? Suhe šljive, cikla ili tako nešto… zadimljenost hrastovine dozirana… i to je to. Jednostavno. Dovoljno.

U ustima baš kako je navedeno, light, fragrant, unimposing red. Sočno i osvježavajuće 🙂 Easy drinking Old World style. Reske kiseline režu usred nepca, slatkoća ukombinirana kao da su same kiseline slatke, a voćna aromatičnost posvuda plus nešto mineralnih komponenti. Nešto grubljih tanina koji stoga djeluju dodatno autentično i ne bih volio da su drugačiji u ovom vinu. Zapravo, sve savršeno sjeda na svoje mjesto na neki čudan način. Sinestezija.

Vibrantno je, živo. Jednostavno odlično vino. Nepretenciozan užitak! Za 8 EUR. love it!

Oglasi

4 thoughts on “Gulfi, Rossojbleo, Nero d`Avola, 2008.

  1. buonsangue 20/10/2010 / 22:40

    Rossojb ti nema “zadimljenosti hrastom”, jer drva nikad nije vidio. Pretpostavljam da tvoj dojam o nijansi dima zapravo potjece od jedne lagane aluzije na tamjan koju bar ja ponekad nalazim kod nekih NdA s poteza izmedju Pachina i Vittorie. Jos bih, cisto zbog konteksta, bio malo sramezljiviji od tebe u opisivanju Gulfi-ja kao “bio-organic cuda”, cisto zbog toga sto se u njihovom blizem i malo sirem okruzenju dogadjaju stvari u usporedbi s kojima je Gulfi, kao uostalom cak i Salvo Foti koji je formulirao filozofiju po kojoj se kod Vita Catanie danas rade vina, zapravo prilicno “konvencionalan”. Having said that, ovo je jos jedno vino koje si s organoleptickog aspekta po meni majstorski portretirao (ili su mozda sve moje boce bile iz istog batch-a ko ova kaj su tebi prodali, he he :)). Jos jedna stvar: u potpunosti, naravno, stoji da ovo nije Veliko Vino (nije da ih Gulfi nema, zovu se Buffaleffj, Maccarj, Baronj, i SanLore’). Ovo je malo veliko vino, i to bas odlican predstavnik te kategorije. A ta su, ponekad mi se cini, na odredjeni nacin mozda jos i vaznija od onih drugih.

  2. vinopija 21/10/2010 / 09:45

    Polako postajem žrtva vlastite navike da ne konzultiram službene izvore prilikom kušanja ili guštanja u ovom slučaju… “tamjan” kažeš…to ću zabilježiti. Jedino nekako sumnjam da bi percipirali razlike između pojedinih batch-eva 🙂 ali sam zato nekako siguran da posljednji postovi služe našem poluprivatnom komentiranju 🙂
    Nevertheless, još jednom zahvaljujem na preporukama za “Mala Velika Vina”, odličan opis.
    FdA se nadam stići puknuti na web danas, a Primitivo di Manduria još čeka svoj trenutak kao očekivani šećer za kraj 🙂 I zaključak, koji možda neće oduševiti mnoge.

  3. putnik 21/10/2010 / 19:20

    Drago mi je da se slazemo kada je u pitanju sicilijanska Nero D Avola. Imao sam do sada priliku kusati je od tri razlicita proizvodjaca i to jedno ovde u Srbiji, a dva letos u Nemackoj. Od ta tri jedno je bilo Bio organic i osim sto se znalo da je u pitanju Nero d Avola sa Sicilije sve ostalo je zacudjujuce za Nemce jako neugledno od etikete do ambalaze vrlo jeftino sa pampurom koji je istina bio od plute ali po kvalitetu mogao bi se uklopiti u nas balkanski kavalitet.
    No vino je u istinu bilo vrlo dobro, zaista mu ne bih mogao naci neku ozbiljniju zamerku, slicno je bilo i sa druga dva, sve u svemu sasvim ok. Rekao bih da je u klasi nekog solidnog merlota recimo. Ono sto me je recimo na prvi mah zacudilo jeste cinjenica da sam ocekivao vecu snagu ovih sicilijanaca. Vina su naravno imala zavidnu kolicinu alkohola 13,5% i 14% ali sve je to nekako pitko i dobro zamaskiramo tako vesto da nikako ne bismo rekli da se radi o jakom juznjackom crnjaku. Dobro je da sam u sva tri slucaja stekao slican dojam, sto nam govori da su ovo osobine same sorte. Npr. cabernet sauvignon, merlot, shiraz, chardonay mogu prepoznati uvek bez obzira o kom se delu sveta radi, sto ipak sa mnogim sortama nije slucaj. Moja ocena navedene Nero d Avole bila bi jedna solidna cetvorka i u svakom slucaju vino za preporuku. No ipak se moram sloziti sa kolegom kada je upitanju “zadimljenost hrastom”.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s