Cijena: cca 23 EUR (veljača 2012.)
Ne mogu opisati koliko sam sretan što mogu napokon objaviti jednu „peticu“. Neću tvrditi kako je ovo savršeno vino, ali sasvim sam siguran da je meni taman toliko nesavršeno da je zapravo savršeno.
Il Templare je ujedno prva boca koju sam podijelio s buonsangueom. Zapravo druga te večeri, ali ovo bolje zvuči 🙂 Toliko snažan otisak je ostavila na meni da sam godinu dana nakon prepoznao Il Templare 2003, a koji tjedan nakon toga osjetio i Vinbrusco, bitno drugačije, ali očito prepoznatljivo Montenidoli.
Hvala Tvrle i na Vernaccia di Carato, na ovom poklonu uostalom, a najviše na jedva postignutoj privoli da objavim ovaj dojam kojeg dugo čuvam u draft-u 😀
Ne znam i ne namjeravam „objektivno“ opisati miris istinski drugačijeg vina. Meni su to morske alge i školjke posoljene starim parmezanom. Beskompromisna mineralnost posebna u svakom pogledu. Ma kakav aftertaste i konvencije… vino ostavlja jedinstvenu impresiju i zauvijek mijenja kušača.
Upravo je onakvo kakvo treba biti i ne može biti idealnije od idealnog… ništa prirodnije, ekološkije, organskije ili biodinamičkije ne treba biti…
Il Templare nije macerirano da bi se hvalilo time, nigdje se ne ističe čak niti vielles vignes i slično. A realno se radi o prastarom vinogradu na posjedu vinarke Elisabette Fagiuoli na brdu s pogledom na San Gimignano… negdje sam pronašao da je uz Vernacciu, Trebbiano i Malvasiu Biancu u istom vinogradu i Semillon i Verdicchio i Grechetto?!?, ali nitko zapravo ne zna pouzdano i nikom tko proba vino zapravo nije niti bitno.
Il Templare je vino nebeske ravnoteže i haromoničnosti, uz „đavolji začin“ 😉
S jelom na stolu postaje blagoslov, slatka „mana“… hrana Etrurskih i Rimskih bogova, zahvaljujući grandioznom vinu, tako ne/savršeno ljudskom.
Meni savršeno bijelo vino, užitak bez premca i kategorija za sebe.
Propter necessitatem ad frigus depellendum. Poruka iz nekog drugog svijeta.
Dnevnik vinopije 
Napokon da smo i to docekali. 🙂 Nadam se da si svjestan kakvu im besplatnu reklamu dajes 😀
da, da.. to si sad MORAO dati peticu kako bi se i dalje druzio sa Tvrletom i njegovim semi-underground vinskim biserima.. 🙂
bas si fejker.. 😉
Što se tiče Koshpinog komentara, ovo vino zaslužuje tu ocjenu. Reklama Montenidoliju baš i ne treba. Radi se o vinu koje ima svoju lojalnu publiku i ne vidim da će gdji Fagiuoli ovo promijeniti život u smislu “napokon sam probila hrvatsko tržište”, “još samo da prođem na Zavodu i kupujem jahtu”…
Bilo je još “petica” u druženju s Tvrletom kao što sam istresao u onom suludom BEST OFF dojmu iz siječnja za prethodnu godinu… ovo je prvi objavljeni dojam s petardom.
Mene više zanima hoće li se možda javiti netko iz RH tko teoretski poznaje ili je probao ovo vino…
Ali s Tvrletom se više ne mislim družiti jer malotko zna, ali nakon promjene spola više nije isti i sad su mu se nakon pattija, ifkea i madirazza i finesse počeli sviđati i tko zna tko još uskoro 😉
Svaka cast, majstore! Vidi se da si bas pravi strucnjak za seks vec po tome da ne razlikujes ni operaciju promjene spola od sasvim normalnih i rutinskih zahvata kao sto je lobotomija.
….hihihi….Tvrleta lobotomirali…..posto je tenor! Sa čašom kalaza u šapi! Bat hu d fak em aj den?!
“Slucaj vrlo delikatan, chujem mushki glas / ne znam samo je li tenor, bariton il bas”
Ćuo sam da je sve butelje iz berbe 1312 otkupio Klement V.
(He he, majstorski ubod, kume :-))
Gle, ovih zadnji dana stvarno nije toplo u Zadru, mislim i meni ne bi loše došlo malo vinca da se ugrijem….
Klementovi su ništavni falsifikati, samo od Benedikta XI priznaju pravi poznavaoci i štovatelji. Klement je mogao tek koji Chateauneuf skupiti 🙂
e moj kume, vidim da je tebi AD FRIGUS, zaledio osjećaj za djeljenje s potrebitima…
vinopija daj jedno hr vino za 80 kn koje zaslužuje peticu….. mislim u recenziju…. da ne bacam kn zalud…. u ovom gore opisu previše mi ljubavi i lipih reči a premalo spoznaja o vinu… (fali mi tvoja šablona pri kušanju…organoleptička….pa nadalje…ne hebem te…stvarno)…nisam uspostavio kontakt na osnovu lijepih riječi….
razumijem te potpuno, čim bude hr vino za 80 kn koje je petica, prvi ćeš saznati… šablonu (format) koji prakticiram namjerno izostavljam kod petica, ali za sad je samo jedna objavljena od 450 i nešto dojmova 😉 pa ćeš mi oprostiti nadam se…
Shefe, nisi skuzio poantu. Poanta pravog epifanijskog vinskog dozivljaja (a takvih nitko nema vise od max nekoliko u zivotu) i jest upravo u tome da te, ukratko receno, “ostavi bez shablone” :-). Kazes, fali ti “spoznaje o vinu”, a upravo to bezuvjetno razoruzhavanje bilo kakve, pa i najkorisnije, shablone, a ne eventualno prisustvo marelice ili mishomora na nosu, ti je kljucna “spoznaja” o tom vinu: ostalo i nije toliko bitno. (Mislim, u tom kontekstu, da Direktorov post veoma dobro i dirljivo docarava upravo taj najbitniji aspekt takvog dozivljaja.)
vjerojatno je tako. osobno nisam iskusio takvo vino.ni dao za vino nikad do sada više od 120 kn…. morat ću se zapit štrigove i uložit jednom tu lovicu….i budem… u zadnje vrijeme sam škrt pa ne dam preko 50 kn pa slabo i komentiram…. sram me bilo i budi…. 😦
blagoslovljen si time 😀
nemam ti što oprostit….nisi mi nanio zlo 🙂 samo dobro do sad…pa volio bi da ima koje hr vino za 5 🙂 do 100 kn….mora da je vino posebno kad nema šablone…. Vernaccia, Trebbiano, Malvasia Bianca, Semillon, Verdicchio, Grechetto….. sam krivo pogledao ili je stvarno to kupaža …od malog broja vina 🙂
pa da napisao si…. malo sam prebrzo išao pročitati informacije na netu…..iako je tvoja ocjena daleko najviša od svih recenzija,vjerujem više tebi…….
“iako je tvoja ocjena daleko najviša od svih recenzija” — Cuj, jest da je ovo ovdje dosta specificna sredina, al imas i drugdje puno tupamarosa koji nish ne kuzhe :-). Kaj znaci “trazit recenzije na netu”?! Moras malo pazit i da ne procitas prvo kaj je o necemu kaj trazis napisala neka monumentalna budala, nego da malo procjenish i kvalitetu izvora. Evo, ak te zanima bas o ovim vinima, procitaj si npr. ovo, jer je to bar napisao netko tko o tome svemu ponesto i zna: http://italianwinereview.blogspot.com/2011/03/montenidoli-canaiuolo-other-current.html
zahvaljujem profesore b. 🙂 to ti je razlog zašto ne volim komentirat vina koja nisam probao. Ali doći do prave informacije isto nije lako . po toj logici ljudi ne bi trebali komentirati vina koja nisu probali…moja teorija… iako bi onda blog brojio duplo manje komentara… mišljenje o ovom vinu ću imati onda kad ga probam…možda nikad….
dok se vi odvje prepucavate ja pitam : Gdje ima za kupiti ??
volio bi da ti mogu pomoći, ali ne znam… osim u samoj vinariji naravno 😛
imaš kod profesora b.ak zaslužiš….. ali bojim se da buš ostal suhog grla…hehehehe….. btw…. pred 10-tak dana probao malvaziju od tomca…. još ubijao konobara da je tomac s pleševice i da nema malvaziju….poslije skužio da je čovjek odnio zlatnu medalju na vinistri za malvaziju…naravno vinar je tomaz koji se čita tomac–vino je stvarno izvrsno….i moj kum pivopija se čudom čudio vinu…..
Ma to ti je slovenac, Tomaž. Samo je njegov deda pod najezdom Mussolinija dvadesetih talijanizirao prezime.
A sorta je zapravo Malvazzija 🙂
…a kad se butelja iscijedi – malvazd! 🙂
😀
Kakvi ludaci 🙂 Pregledavam bilješke i komentare vrteći Carato u ruci i fakat ste sjajni 😀 Čak je i moj kum imao svoj lucidni trenutak hi hi
Prilično je jasno zašto bi upravo Vernaccia di Carato bila Elisabetin hommage bijeloj Burgundiji, a ne Il Templare… zašto bi sama Elisabetta Fagiuoli smatrala drugačije?
Mani me se, shaljivdzhijo, imam trenutno drugog posla 🙂
okej okej o tom potom
(Ali imas pravo, ovo je, po kvaliteti pojedinacnih pizdarija dosta legendaran thread 🙂 🙂 )
Već ne znam koji put razmišljam kako je oportunistički čitati sve dojmove, a ne ostaviti ni jedan komentar.
Evo male naknade, premda se radi o tržišno nebitnoj etiketi u RH i već ostarjelom dojmu.
Moj prvi Templare, 2008, (kroz više čaša i brojem i oblikom)
Na početku strah, je li pokvareno, otišlo… daj, strpi se…
Kad se malo smiri, odahne, krene taj neki spori ples, koji se mijenja u čaši, iz čaše u čašu, širu čašu, užu.
Neko suho Voće, kamen, jel to neki dim?, mediteranski grm,”kamfor” i prašina, uglavnom NEBITNO.
Sve mi se to pričinjalo na tren i opet nestalo u daljini, ne u magli, ali sve potpuno vinski i uvjerljivo.
U ustima čvrsto sa kombinacijom kiseline i lagane gorčine koji urnebesno pašu uz hranu.
Rijetko mi se kad dogodi da vino tako organski poprati hranu, to mi se dogodilo s Templareom i spaghettima od “morskog mekušca”.
Nisam imao drugo, pa sam se u procesu kuhanja ispričao gospođi F. i ulio dec u lonac.
Odsad sam “onaj koji je skuhao Templare”
Ispričavam se svima na ovom pijanom komentaru, ipak je direktni prijenos.
Šta mogu kad mi se svidjelo.
Propter necessitatem ad frigus depellendum 🙂
kuhani Il Templare 08 1dcl 48kn
klinčići i cimet po želji
sve ima, ušparaš na klinčiću, a bogami i cimetu
kod ovih velikih vinskih očekivanja uvijek mislim da će me srušiti s nogu čim isčupam čep, a ono mi redovito odvali šamar, potjera u kut i prisili da polako pincetom skidam slojeve 😦
“kod ovih velikih vinskih očekivanja uvijek mislim da će me srušiti s nogu čim isčupam čep, a ono mi redovito odvali šamar, potjera u kut i prisili da polako pincetom skidam slojeve😦” ____ Odlichno! 🙂