Cijena: cca 70,00 kn (lipanj 2012.)
Iz nekog se se razloga u društvu Dimitri Brečevića osjećam kao Enzo iz Luc Bessonovog Le grand bleu. Pomalo nezgrapno, pomalo prizemno, uz suzdržanog „malog Francuza-Istrijana“ 🙂
Odabrao sam ovo vino za radionicu Teranofilija imajući na umu Brečevićeve ranije Terane koji nisu bili moji favoriti, ali kako bi publici prezentirao „žensko lice Terana“. Kako li me samo Francuz s…ao 🙂 Napravio je istinski „ili ga voliš ili ga mrziš“ Teran a la „krčma“ za „teran sluts“ poput mene…
Crveno ko` babunova guzica i već na nosu osjećaj kao da sam konzumirao „barrel sample“… teranovski sirovo, robusno, rustikalno – upravo idealno 🙂 Jedino nema ničeg „ženskog“ ili nježnog u njemu… bačva ga nije pripitomila već je tek dobio blagi rustikalni štih, divlja priroda i energija koju prenosi je suluda… nimalo šarmantno, već beskompromisno, krvavo i kiselo.
Mon Dieu! Krčmaru, more li još ovoga? „Teh-Rahn“ you say? Oui, monsieur…
Nakon što uhvati zraka, nakon nekoliko čaša, postaje podatno i meko „kako mliko“
Delizioso!
Dnevnik vinopije 
Bas sam nedavno probao par odlezanih Terana po izlozbama i mogu ti reci da mi se jako svidjaju. Ugl. puno su mi ukusom privlacniji od istarskih internacionalnih crnjaka, oni mi nikak ne leze. Kupaze jos ajde, ali ciste crne sorte (syrah, cabernet sauvignon, cabernet franc, merlot…) mi ne sjedaju da *ebe rak raka…
pa to ti ja i pricam, pusti cabernete, merlote, syrahe.. (pogotovo kod nas u moslavini!?) i sadi (kolko-tolko) udomacene ili autohtone sorte – frankovku, teran, plavac.. 😉
kao autor kontroverzne izjave da “ne vjerujem Istrijanskom vinaru koji nema Teran”, ne mogu se ne složiti s vama, ali ipak… ukoliko je vino specifično zbog snažnog utjecaja Istarskog terroira, onda mi mnogi Cabernet Sauvignoni i Merloti itekako imaju smisla… trenutno mi padaju na pamet Grabar, Ritošin Cabernet Sauvignon, Veraldin…
sad sam tu iznio više ili manje prikladne primjere teze o terroiru, ali nema veze… može proći 😉 Postoje i izvrsni “New World style” Cabovi koji opet imaju smisla u drugačijoj utakmici… da ne kompliciram
sve ima smisla ako je napravljeno i uradeno sa smislom. ne kazem da vina tih sorti u odredenim uvjetima i u rukama odredenih vinara nisu dobra ali mnogo mi je zanimljiviji jedan teran i jedan plavac nego gotovo identicna stodvadesetiosma verzija cabernet sauvignona. dosadni su vise brate..
Da se razumijemo, Grabar je odlicno vino, sigurno jedan od najboljih caberneta Hrvatske ali Gran Teran mi ja ipak drazi i bolje nosi odlike istarskog terroira. Naravno da treba biti svega, i caberneta i merlota i syraha i chardonnaya i sauvignona i.. ali domace sorte su te koje ipak najbolje predstavljaju terroir, klimu, tlo i godiste i smatram da treba vise inzistirati na njima nego na tamo nekom cabernetu koji raste gotovo svugdje gdje da posadis i kojega postoje desetci milijarda loza po cijelom svijetu.
🙂 zašto onda nema više Štajerske Beline? Je li Zinfandel na Dingaču Crljenak ili Pribidrag 🙂 Je li Ugni Blanc isto što i Trebbiano Toscano, odnosno Trbljen, odnosno Kuč itd… 😉
Načelno se slažemo, ali ne pod cijenu obezvrjeđivanja Caberneta i drugih sorti… zašto Žuti Plavec nije internacionalna sorta postao? 😀 Urotništvo i zavjereništvo 🙂
ah, zasto nema ovoga, zasto nema onoga..!? previse pitas za svoje godine..:)
mi rvati smo inace jako zajebani narod, naivni i povodljivi pa nam je uvijek bolje ono sta je tude i sta je “izvana” babo donio nego nase domace..
zato i jesmo u banani, ne samo sto se tice vinograda i vina vec svega ostaloga.
Aha, zbog svega toga smo u banani, ali kad smo vec kod toga, ja bih rado dodao da cemo iz te banane jos mnogo teze ili nikako izaci upravo zahvaljujuci tome sto obilujemo i ovakvim majstorima finog iznijansiranog argumenta i reciklazhe stereotipa 🙂
Teran za Teheran
meni je glavno da nismo spušili od Italije,
PLAVEC ŽUTI 1 : 1 SANGIOVESE
Plavec žuti bio je omiljeno piće rimskih vojnika. Posebno onaj s lokaliteta Hraščine, gdje je pred par godina nastala najveća zagorska vinarija. Pod obavezno su tu dolazili pronalaziti okrijepu vračajući se iz ratova iz pokrajina Trakije i Dacije. A Rimljani su već onda znali gdje je dobro vino i konzumirali su ga čak 4 puta više nego mi danas.
…”in glauco luteo Romani ocrepa quaerebant”….da, tako zaista stoji u Hraščinskoj kronici iz 84-te godine nove ere…