Cijena: 50,00 kn (rujan 2012.)
Kao što je to slučaj u brojnim vinskim destinacijama i Pelješac je pun obiteljskih vinskih podruma za koje šira publika nikad nije čula. Sve im smiješ reći osim da im ne valja vino 😀
Prva asocijacija na tradicijski rose zapravo nije „rose“ 😉 “Opol” je istinski dalmatinski naziv za ružičasto vino nerijetko s aromama prošeka na nosu i nerijetko ugodnije na sobnoj temperaturi negoli rashlađeno 😀 Opol, neumoljivo krut, ali tradicijski iskaz koji treba cijeniti u nekim slučajevima.
Ciglena, narančasto-crvena boja otvara mirise jagoda, malina i grožđica na nosu…
Tvrdoća i rigidna struktura opola na nepcu, a opet naglašeno voćne arome pitkih ružičastih sokića. Isprva neobično, s vremenom sve ugodnije. Špaletin je rose suh, s 12,8% alkohola, divno usklađen.
„Kod nas se tradicija shvaća kao nešto sveto i nepromjenjivo, od čega se ne smije odustati, ili kao nešto zastarjelo, što treba odbaciti. Istina je negdje u sredini. F.Miloš, blog vinske priče“
Je li Špaletin rose ostvario tu sredinu? Nije daleko 😉 87
Nature of the beast vs. Rose za dekantiranje i uživanje.
Dnevnik vinopije 
Dosta će vremena proteći dok Rose-i zauzmu svoje mesto, bar kada je Dalmacija u pitanju. Ja je sa druge strane, takodje smatram zemljom crnog vina. Dobro tu je po neko solidno belo vino, kao u ostalom i ne zaobilazni prošek. Za Rose vina će ipak trebati malo vremena. No i na tom polju beleže se odredjene promene. Čuveni slučaj Frane Miloša, je u velikoj meri skrenuo pažnju na ovo polje. Na tržištu ima nekoliko zaista solidnih rose-a, koji ni u kom slučaju ne zaostaju za drugim rose-ima. Čak su recimo i crnogorske Plantaže, pre dve godine došle do zaključka da jedna ozbiljna vinarija, mora u svojoj ponudi imati i rose vina, pa tako načiniše svoj prvi rose, koji zaslužuje svaku preporuku, baš kao i ovaj Špaletin Plavac rose. Jeste da nije u Dalmatino duhu, ali od dobrog vina ne treba bežati, niti mu okretati ledja, zato što nije u duhu tradicije ili drugačije rečeno po nekom uobičajenom klišeu.
“Dosta će vremena proteći dok Rose-i zauzmu svoje mesto, bar kada je Dalmacija u pitanju.”
Dosta će vremena proći dok vino kao takvo ne zauzme svoje mjesto. Zavrti vino u čaši u Dalmaciji i doživi prezirne poglede 😉 “Ja je sa druge strane, takodje smatram zemljom crnog vina. Dobro tu je po neko solidno belo vino, kao u ostalom i ne zaobilazni prošek.”
Ne ulazeći u temu bijelih prošeka, želim napomenuti kako sam osobno velik ljubitelj bijele (neotkrivene) Dalmacije, a iz ovog iskaza jasno je i zašto je bitna svaka afirmacija na tom području. “Čuveni slučaj Frane Miloša, je u velikoj meri skrenuo pažnju na ovo polje. Na tržištu ima nekoliko zaista solidnih rose-a, koji ni u kom slučaju ne zaostaju za drugim rose-ima.”
Postoji već nekoliko ne samo solidnih već fenomenalnih i osebujnih rose vina među kojima i Stagnum rose. Koliko sam pratio odjeke tog “čuvenog slučaja” čak i na vino.rs ako se ne varam, tvoji komentari baš i nisu bili naklonjeni Milošu…
“Čak su recimo i crnogorske Plantaže, pre dve godine došle do zaključka da jedna ozbiljna vinarija, mora u svojoj ponudi imati i rose vina, pa tako načiniše svoj prvi rose, koji zaslužuje svaku preporuku, baš kao i ovaj Špaletin Plavac rose.”
Jako je teško uspostaviti poveznicu između Plantažinih tržišnih odluka i napora jedne obiteljske pelješke vinarije. Niti Plantaže mogu napraviti Špaletin rose, niti Špaleta može napraviti Plantažin rose.
“Jeste da nije u Dalmatino duhu, ali od dobrog vina ne treba bežati, niti mu okretati ledja, zato što nije u duhu tradicije ili drugačije rečeno po nekom uobičajenom klišeu.”
Kliše nije dobra zamjenska riječ za tradiciju. Špaletin rose je vrlo tradicijski opol, ali bez “mana” koje su najzastupljeniji opoli prošlosti imali.Tako da Dalmatino duh (?!?) nije upitan ni najmanje 😉
Frani Milošu svaka čast za sva ona dobra vina koja nam je podario i po kojima je u ostalom i poznat. Njegov sukob sa zavodom ima već tradiciju. Dešava se da njegova vina budu zabranjena, ali isto tako veliki broj njegovih vina je veoma cenjen. Zavodi kakvi takvi, u našim zemljama svakako daleko od idealnih, opet obavljaju kakvu takvu kontrolu, koja je u svakom slučaju bolja od haosa koji bi nastao da ih nema. E, sad što su se kola poslednji put polomila baš na Stagnumu, to je neka druga priča. No svakako Rose vinima treba dati punu podršku, kao i samim vinarima koji ih proizvode, pri tom mislim na Dalmaciju, koja nam i te kako može dati veoma dobre rose-e.
Plantaže su pak sa druge strane, samo primer, kompanije koja dugo posluje, a do sada nisu imali takvo vino u ponudi, što je u današnje vreme retkost posebno za tako velike i moćne vinarije. Da li je bolji Plantažin rose ili Špaletin rose, to je pitanje na koji će najbolji odgovor dati sami potrošači, jer okusi su različiti i o njima je teško raspravljati.
ŠPALETA JE DOSTA NEPOZNAT
ALI U DUBROVNIKU SVAKI MALO BOLJI ZNALAC JE ČUO ZA NJEGA
Ovaj roze je totalno iznenadjenje. Kupljen letos na Peljescu (zahvaljujuci tvojoj preporuci :). I dalje je berba 2011 na trzistu. Kao da se ukus transformisao u odnosu na ovaj tvoj utisak, meni su arome vise licile na nar i caj od sipurka, al retronazalno ima neki totalno neocekivani finis. Jako pitko, kiselina i dalje postojana.
Nije ovo nešto što bi olako univerzalno preporučio, ali mi je drago da ti se svidjelo kao i meni.