Cijena: 40 kn u podrumu
Tako ti je to Toni kad nisi vinarska zvijezda već „običan baštinik višestoljetne tradicije“ 🙂 Objavljeni dojam za cuvee 2009 imao je svega 192 posjeta 😦 Meni jedan od dražih tekstova inače 😉
Vino mi je također jako drago, ne samo zato što smo si kao dobri, vršnjaci, volimo šalu i ježa budalu…
Moram ti reći Toni, iznenadilo me ovo godište 😉 Prvo što sam zabilježio je „woody, čarobni svijet nudi“ ?!? Da ti budem skroz iskren nisam siguran što sam sve htio s tim reći, ali znam da sam pomislio „je li moguće da je ovo vino za dekantiranje?“.
Stvarno, Toni, kad izvjetri nebitno, ostaje balans koji podsjeća na uravnoteženost onog cuvee-a koji si jednom prilikom otvorio, a kojeg više nema 🙂
Vino ti je isprva spicy na nepcu, prodorno, srčane kiseline plešu, a kontinentalni šmek dominira aromatskim doživljajem…
…tako da se čini čak pomalo „zeleno“, premda vez ozbiljno zaokruženo vino. Učinio si ga vrlo suhim, a hvala ti i na 12,7% alkohola 🙂 Osobito jer je popunjeno „mesom“ baš koliko treba… da, voćno je, vrlo voćno, ali taj vinski vinozni karakter je presudan. Nadam se da te neće smetati ako napišem da ti ovaj cuvee doživljavam nepretenciozno kao vino za piti, a ne za preseravati, pardon …hvaliti 😛
Znam da nemaš reverzibilno osmozne atomske filtere u podrumu. Zato mi nije jasno kako si dobio tako čisto voće 😉 Kao da si se trudio izbjeći rustikalni karakter koji ovom vinu tako prirodno pristaje. Ne znam shvaćaš li da baš taj aspekt vino ne čini ruralnim, već upravo aristokratskim 😀
Ono što me najviše veseli je kako je vino još bolje nakon stajanja u boci. Ono što me čudi je intenzitet. Na slijepo ne bi znao je li vino mlado ili odležano. Ne, ne pričam o srednjem nepcu, završetku i bakračima. Pričam o intenzitetu cjeline, omekšanosti do razine „anesteziranosti“, umjetnoj ostarjelosti koja opet nema smisla sa prvotnom „zelenošću“ koju spominjem. Vino je možda najbolje nakon sat vremena dekantiranja u nekom raskoraku između četvrtog i petog gutljaja 😉 Enivej, uspio si me zbuniti. Hvala na tome. 87.
Filipec cuvee 2011 kupaža je sorti iz Samoborskog vinogorja u omjeru 50% Frankovke, 25% Pinot crni, 25% Cabernet Sauvignon i mislim da je najbolja iz burgundske čaše.
Dnevnik vinopije 
…sad kad naknadno čitam, premda mi se ova figura sa 192 lijepo uklopila u ono što sam želio istaknuti, to zapravo nije istina, jer ta stastistika ne registrira sve posjete, obzirom da se posljednjih 15 dojmova može skrolati bez klikanja. Ali, nek stoji tako ako nitko nema ništa protiv 🙂
ljepo se zahvaljujem na personaliziranom dojmu, i zapravo ja upravo onakav kako i ja doživljavam svoje vino
Besprizorniče! Praviš se fin, a preko telefona si mi sve po spisku 🙂
Ha, više nemaš isprike da napraviš stvarno iznimno vino! (“Regularno” mirno vino da se razumijemo, Bermet je priča za sbe i svaka čast na tome)
S obzirom da se podosta motam po Samoboru, odlučio sam i ja skoknuti do Filipec dućana(podruma?kuće?) i nabaviti ovo vino. Malo sam se zbunio, kad sam vidio totalni zaokret u sortama (zweigelta više nema, a frankovka je skočila na 50%!), al rekoh sebi, kaj sad, ajmo to probat. Nekak sam očekivao (ne znam zašto) nešto kao Dika frankovku, ali ovo vino je potpuno drukčije. Nekak mi se nameće asocijacija – nemasno. Fali mi malo mesa oko kostiju. Kiseline su dosta izražene i fali mi malo neke kontre. Jednostavno, ovo me vino uhvatilo nespremnog, a i pohanci nisu bili idealni combo. A opet vino ima nešto, što me natjeralo na odluku, da mu pružim drugu šansu, na jesen, uz neki buncek, ili…
Samoborci rade sve bolja vina, eto nekidan probah Župančićev Cabernet Sauvignon barique 2009. pa da se nadovežem na Vinopiju iz prethodnog posta, ovo je jako fino, pitko “regularno” mirno vino, zasigurno ulazi u best buy ponudu (u birtiji 90,00kn), vjerojatno kod vinara 40-45kn. Preporuka u svakom slučaju.