Cijena: 89,90 kn
Povoljno znamenje. Boja s donje strane čepa identična je prljavo-krem rozoj nijansi boje podloge etikete 🙂
Voće nastupa pompozno… fanfare i prodorni zvukovi u hipnotičnom skladu, bez zaglušujućeg intenziteta. Skoro iritantna zemljanost otkriva se već na nosu. Malo alkohola ipak bježi i pecka.
Na nepcu, „pompoznost“ postaje zrelost, čak prezrelost u kontekstu suptilnijih vina koje očekuješ iz južne Rhone, uključivo svu raskoš i bogatstvo Gigondasa 🙂 Ali, njegov styling to može podnijeti 🙂 Ne znam je li ovo jedini AOC Rasteau „obitelji“ Quiot koja uz Chateau du Trignon drži još nekoliko kuća, ali nisam niti očekivao baš Domaine Gourt de Mautens 😉 Međutim, ifkeu bi se sigurno svidjelo 😉 Jerome Bressy-ju vjerojatno, nešto malo manje 😉
S druge strane, kao da još nije u potpunosti „dozrelo“, još pomalo divlje. Trunčicu pretvrde kiseline, gumenasti tanini se lijepe po nepcu, ali i rastapaju svakim novim gutljajem…
Dosta ekstraktno, suho i s 14% alkohola Grenache-a u svojoj mediteranskoj raskoši… da ne zaboravim i Mourvedre koji zaključuje ovu kupažu. Pristupačno i ugodno iskustvo za jednog ipak cjenovno povoljnijeg Ronca i u tom kontekstu bolja ponuda od mnogih na RH tržištu. To ne znači da je nešto uistinu osobito. Podsjetilo me na Lurtonove brandove južne Francuske 😉 ali najviše na zreli Gigondas.
Dnevnik vinopije 
Rona je aut otkad je Cambie pustio pipke u obližnju Makedoniju. Pustimo to za hladnija vremena. Nego, jel zna ko dobar barbaresko za ispod 30 kuna? Hi hi hi…
Kad misliš da ne može niže, pojavi se ifke 🙂 Mislim na cijenu, dakako 😉
resko, barba, resko 🙂
ifke, barbar resko 😀
😀
Ak nece mu ni to pomoc 🙂
Al :-). (Otkade imam sluzhboviti krilovrh, nisam u stanju ni jednu rijech ispisat :-))