Dnevnik vinopije

Cijena: 85 kn na rasprodaji, inače 123 kn

Ne, nije tipfeler. Stvarno je 2002., a ne 2012. u pitanju 🙂 U Hrvatskoj je kult mlade Malvazije toliko dominantan da je prva pomisao neupućenije publike da je ovom vinu „istekao rok“.

Čep je stvarno bio na zadnjim snagama, ali ako nije baš stajalo otvoreno dva mjeseca na suncu, ovom vinu je izlaganje zraku dobrodošlo 😀 Svakako prihvatljivije od posluživanja iz zamrzivača i iz uske čaše.

Badem, sušena marelica i trula jabuka stvarno nisu prva asocijacija onoga što većina ljudi povezuje s Malvazijom. Premda suho do kosti, poput mnogih „orange“ vina skoro je „slatko“, ali istovremeno i puno „saliniteta“, prožeto sočnim kiselinama koje su potpunije uklopljene u odnosu na „konvencionalna vina“.

Sve je to donekle i očekivano u većem ili manjem ekstremu i osobito kod ovako dozrelog vina. Međutim, ovakvo vino nerijetko zna biti „tvrdo“. Nije da imam išta protiv, ali u ovom slučaju još je ljepše ako je istovremeno oksidativno mutno narančasto i profinjeno nježno.

Još uvijek je tu ta „grubost“ bijelog tanina i macerata, ali kod ovako ozbiljne zrelosti, „opuštenost“ ovakvog vina osvaja.

Uz sve to, aftertaste traje enormno dugo, bez težine ekstrakta, tek „down-to-earth“ izvorno iskustvo. Ovo vino je poput stajanja bosim stopalima na blatu 😉