Dnevnik vinopije

Cijena: courtesy of buonsangue 😉

Nakon 709 objavljenih dojmova, ovo je prvi „grupni dojam“. Chinon je prva asocijacija za Cabernet Franc. Sorta iz koje je križanjem sa Sauvignon Blancom nastao Cabernet Sauvignon. Malo je falilo da Cab postane Franc Blanc dakle 🙂

U jednom od najljepših tematskih druženja prethodne godine line up je počeo s Olginim Les Picasses 1995, zatim Clos Rougeard Saumur Champigny Les Poyeux 2001 😉 i još nezrelim Bourgueilom „Vaumoreau“ Pierre-Jacques Drueta iz 2005.

Tema je tada bila Cabernet Franc iz svojih izvornih Loirskih apelacija. „Les Picasses“ Olge Raffault odgovarao je nekoj osobnoj zamišljenoj „enciklopedijskoj referenci“ Cabernet Franca i premda se ne bi upuštao u diskusiju je li to vino baš blueprint Chinona, vjerujem da neću puno pogriješiti ukoliko ću to vino uvijek doživljavati kao ishodišnu točku za sve Cabernet Francove.

Prošlo je dosta vremena od tog susreta i prošlo je puno vremena dok se u (skoro) istom sastavu nismo okupili uz ovako nešto. Vino sam pripremio, dekantirao satima i pažljivo transportirao skupa s prikladnim čašama da bi ga Jure, Patti i ifke doživjeli kao „gumu iz koje raste ruža“ 😀

Ja sam tražio esencijalnu informaciju koja dolazi iz tla i priželjkivani minerali nisu izostali. Upravo ovakvim odležavanjem i ogoljivanjem svega „prolaznog“ pokazalo je pravu prirodu.

„Olga smrdi na Chinon u kojem nitko nikad nije bio“ jedna je od zabavnijih bilješki te večeri 🙂 „Nekako mi je oblo i vrlo mi je nježno i potpuno Ajme!?!“ 😉 „Sve nekako za ovu čašu“…

Nježno, suptilno, čak i softy, ali i čvrsto, „muško vino“, više vinogradarsko nego vinarsko, prividno tanko tijelo prebogato, smrad ili aristokratski miris… druge su opservacije koje sam zabilježio i pri tom se odlično zabavio.

Mene je oduševio interesantan combo s zmijavačkim pršutom 🙂 Ovakav pršut dao je vinu živi tanin i „krvavost“, ispunio tijelo dozrelog Chenina aristokratske rustikalnosti… u katarzi koja je izostala.

Điha! 🙂