Dnevnik vinopije

Kad sam prvi put probao pravi Muscadet bio je to Domaine de la Pepiere, Clos des Briords, Cuvee Vieilles Vignes, Muscadet Sevre et Maine, Sur Lie, 2009. Kad pročitaš puni naziv misliš da mora koštati minimalno tri znamenke i to u Eurima 🙂

Naprotiv, Muscadeti su jedno od podcjenjenih vina Francuske. Navedeni doduše pripada Marc Olivieru, vjerojatno prvom imenu Muscadeta, ali to nije tema…

Dakle, kad sam prvi put probao pravi Muscadet, prvi šnjof stvarao je asocijaciju na prljavi filter veš mašine 😉 Jednom kad sam došao na pravu frekvenciju, iskustvo se pretvorilo u jedinstveni doživljaj. Obogaćen za cijeli život.

Većina publike kad čuje Muscadet ionako pomisli da je to neki Muškat, a zacijelo bi moj kum svojedobno mislio nije li to možda Moscatel d`Oro 😀

Obzirom da je od ove godine elegantno dostupan na domaćem tržištu, kume, bojim se da više nemaš ispriku 😉

Zašto sam zapeo za taj Muscadet? Osjećaj prvog slušanja nekog albuma kad ti je isprva pre-jeziv, ali te nešto natjera da nastaviš i godinama kasnije to ti je jedan od najdražih albuma ikad. Upravo to je Muscadet. Ne poznajem niti jedno vino dovoljno slično izuzev drugog Muscadeta. Svijet vina bio bi značajno siromašniji da ne postoji. A samo njegovo postojanje uvelike simbolizira upornost i neočekivanu nagradu za trud…

Domaine des Herbauges, Muscadet Cotés de Grandlieu, Sur Lie, 2012.

Cijena: 79,90 kn

Domaine des Herbauges, Muscadet Sur Lie, Fief Guérin, 2012.

Cijena: 84,90 kn

Domaine des Herbauges, Muscadet Sur Lie, Château de la Pierre, 2012.

Cijena: 89,90 kn

Besmisleno je ponavljati, ali svi Domaine des Herbauges („domene dez erbož“ kako bi rekao ifke) su iz Muscadet-Côtes de Grandlieu podapelacije i svi su „sur lie“.

Ono što očekujem od Muscadeta prisutno je u svim ovim vinima. Mulj morskih trava, školjke, sol. Čak paprika i kopriva, ali ta slanost u ustima, naglašeni mineral, to je to.

Prvi Domaine des Herbauges definitivno je „voćniji“ (kumkvat) štogod to značilo u kontekstu Muscadeta i u tom smislu prihvatljiviji indiferentnom nepcu.

Svakako posjeduje očekivan acidičan karakter, ali je i nekako „oblo“, ispunjava usta specifičnom vinoznošću.

Zato Fief Guerin već ima onaj vonj Muscadeta… grožđe kojem vade dušu da bi dobili vino 🙂

Fief Guerin nosi naslov po vinogradu i ima oznaku Vieilles Vignes što i nije mala stvar obzirom da i ta etiketa nosi neki od organskih certifikata 🙂 Meni je možda najdraži Domaine des Herbauges Muscadet jer je još upečatljiviji, još prodorniji na nosu i osobito ustima s mineralnim karakterom koji bridi po nepcu dok intenzivna acidičnost stvara sline za after koji potvrđuje konzistentan Muscadet.

Čini mi se donekle blisko etiketi koju doživljavam kao blueprint Muscadeta premda slutim da bi malo tko Domaine de l’Ecu, Muscadet Sevre et Maine sur lie, Expression de Granit, 2004 nazvao „blueprintom“ jer bi ljestvicu dignuo prilično visoko.

Chateau de la Pierre. Ne bi iz navedenog razloga volio spominjati muškatne mirise kod Muscadeta, ali ova etiketa je raskoš i bogatstvo u Muscadet svijetu. Ujedno je i smooooth, naglašenije „sur lie“ na nosu u smislu da je vrlo homogena cjelina. Miris ide čak do vrganja, ali to su sve zablude koje izranjaju iz dominacije minerala slane vode i kamena.

Gutljaj je resak, vibrantan i živ. Takav ostaje i nekoliko dana nakon otvaranja boce premda su i druge etikete jednako „žilave“. Chateau de la Pierre svakako doživljavam kao najčvršće i najkonkretnije… dok je Fief Guerin više limunast, Pierre je i mineralan i voćan i skladan uz svu jedinstvenost Muscadeta.

Možda sam mogao dojam nazvati „sur lie“ jer su metodu praktički izmislili u Muscadetu nastojeći izvući maksimum iz ne baš bogomdanih uvjeta vinarenja.